Пређи на садржај

Рено 25

С Википедије, слободне енциклопедије
Рено 25
Рено 25
Преглед
ПроизвођачРено
Производња1983. – 1992.
МонтажаФранцуска
Каросерија и шасија
КласаВиша средња класа
Каросерија5 врата – лифтбек
Погонски агрегат
Моторбензин 2.0, 2.2, 2.5, 2.7, 2.8 L, дизел 2.1 L
Величине
Међуосовинско
растојање
2720
Дужина4623 / 4713
Ширина1772 / 1767
Висина1405 / 1415
Хронологија
ПретходникРено 20, Рено 30
НаследникРено сафран

Рено 25 (фр. Renault 25) је аутомобил који је производила француска фабрика аутомобила Рено од 1983. до 1992. године.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Представљен је крајем 1983. године,[1] а продаја је почела у марту 1984. године.[2] Био је то велики корак у сваком погледу у односу на претходни модел Рено 20/Рено 30. Дизајниран је од стране француских инжењера Гастона Жушеа и Роберта Опрона, који су се определили за верзију лифтбек са петора врата, која му је требала дати предност при куповини у односу на класичне лимузине. Од самог почетка био је дизајниран као аеродинамичан аутомобил са свега 0,31 коефицијентом отпора ваздуха, што је кључни фактор за уштеду горива.

Током свог периода Рено 25 био је највећи, најлуксузнији и најскупљи модел у линији компаније. Године 1985, осваја друго место у избору за Европски аутомобил године иза Опел кадета. Сви модели су се производили у месту Сандовилу, близу града Авр на северу Француске. Највећи конкуренти су му били Форд скорпио, Фијат крома, Опел омега,[2] Ауди 100, BMW серија 5 (Е28 и Е34), Пежо 605, Саб 9000.[3]

Прве три године постојања донеле су прилично ниску продају на извозним тржиштима, највише због проблема са електроником.[2] Редизајн је урађен јуна 1988. године, добивши нови предњи део, задња светла, нове материјале у унутрашњости и унапређено предње вешање. Том приликом добија и нове моторе.[4]

Производња је окончана 1992. године, када га наслеђује модел сафран.[1]

У сарадњи са American Motors Corporation (AMC) на америчком тржишту се продавао под називом Eagle Premier. Када је 1987. године марка AMC продата Крајслеру, овај аутомобил се продавао као преправљена верзија под називом „Доџ монако” од 1990. до 1992. године.[5]

Спецификације[6]
Модели Тип мотора Запремина Снага Момент 0–100 km/h Брзина
Бензин
TS, GTS R4 1995 cm³ 74 kW (101 КС) 158 Nm при 3000/min 11,5 сек. 182 km/h
TX, TXE R4 2165 cm³ 79 kW (107 КС) 170 Nm при 3500/min 11,6 сек. 187 km/h
TX, GTX, TXE R4 1995 cm³ 88 kW (120 КС) 168 Nm при 4500/min 10,7 сек. 195 km/h
GTX R4 2165 cm³ 89 kW (121 КС) 178 Nm при 2750/min 10,3 сек. 195 km/h
TI, TXI R4 1995 cm³ 103 kW (140 КС) 176 Nm при 4300/min 9,9 сек. 203 km/h
TI R4 1995 cm³ 99 kW (135 КС) 174 Nm при 4300/min 9,9 сек. 203 km/h
V6 Injection V6 2664 cm³ 104 kW (141 КС) 215 Nm при 2500/min 10,0 сек. 201 km/h
V6 Injection V6 2849 cm³ 115 kW (156 КС) 235 Nm при 2500/min 9,3 сек. 208 km/h
TX V6 Injection V6 2849 cm³ 110 kW (150 КС) 225 Nm при 2500/min 9,3 сек. 208 km/h
V6 Turbo V6 2458 cm³ 133 kW (182 КС) 280 Nm при 3000/min 8,1 сек. 228 km/h
V6 Turbo V6 2458 cm³ 151 kW (205 КС) 290 Nm при 2500/min 7,4 сек. 233 km/h
Дизел
TD, GTD R4 2068 cm³ 46 kW (63 КС) 124 Nm при 2250/min 18,3 сек. 155 km/h
GTD R4 2068 cm³ 51 kW (69 КС) 137 Nm при 3000/min 17,5 сек. 165 km/h
Turbo D/DX R4 2068 cm³ 63 kW (86 КС) 181 Nm при 2000/min 13,1 сек. 172 km/h

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „История Рено 25” (на језику: руски). avtomarket.ru. Приступљено 15. 6. 2020. 
  2. ^ а б в „Renault 25 1984 - 1988” (на језику: енглески). autoevolution.com. Приступљено 15. 6. 2020. 
  3. ^ „Одлично очуван Рено 25” (на језику: српски). autoportal.rs. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 15. 6. 2020. 
  4. ^ „Renault 25 1988 - 1992” (на језику: енглески). autoevolution.com. Приступљено 15. 6. 2020. 
  5. ^ „Eagle Premier, Dodge Monaco and Eagle Medallion” (на језику: енглески). allpar.com. Приступљено 15. 6. 2020. 
  6. ^ „Specs for all generations of Renault 25” (на језику: енглески). auto-data.net. Приступљено 15. 6. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]